DATUM:  09.08.2020

  • Prokuplje iz dana u dan

"NEĆEMO DA SLUŽIMO VAŠIM INTERESIMA" Amerika uvodi NOVE SANKCIJE Rusiji, ali najviše je iznenadio STAV EVROPE

Ocenite ovaj članak
(0 Glasova)

Predsednik SAD Donald Tramp uskoro će morati da odluči: hoće li probati da zaustavi novi paket sankcija uvedenih Rusiji, ili će popustiti pred pritiskom Kongresa.

Kongres je sa većinom od 419:3 glasa u utorak usvojio nove sankcije Rusiji zbog starih razloga: navodnog mešanja u predsedničke izbore 2016. godine, kao i zbog "kršenja ljudskih prava", aneksije Krima i vojnih operacija na istoku Ukrajine.

Ovaj zakon je istovremeno omogućio Kongresu da blokira bilo kakav pokušaj ublažavanja ili ukidanja postojećih sankcija Rusiji, Severnoj Koreji i Iranu. Ako američki dokument bude odobren od strane Senata, stiže na sto Donalda Trampa, koji odlučuje hoće li ga potpisati. Ako potpiše, sankcije momentalno stupaju na snagu.

Zašto ima toliko mnogo sankcija protiv Rusije?

Ukrajina:

SAD i EU uvele su zajedničke sankcije Rusiji 2014. zbog aneksije Krima i rata na istoku Ukrajine. Pojedini ruski državljani, uključujući i članove najužeg kruga predsednika Vladimira Putina, stavljeni su na "crnu listu", imovaina i računi koje imaju u SAD i EU su im zamrznuti. Sankcije za cilj imaju da naškode uskoj ekonomiji, zbog čega su se na meti našle i brojne državne kompanije, poput naftnog giganta "Rosnjefta".

Mešanje u izbore:

Bivši američki predsednik Barak Obama saopštio je 29. decembra da SAD uvodi dodatne sankcije Kremlju zbog navodnog mešanja u izborni proces. Te sankcije su uključivale zatvaranje dva diplomatska predstavništva i sada već čuveno proterivanje 35 ruskih diplomata i njihovih porodica iz SAD usred noći. Razlog je bio taj što su obaveštajne agencije sumnjale da je Vladimir Putin uticao na izbore kako bi Donald Tramp postao predsednik SAD.

Ko ih je uveo?

Pored SAD i EU, još neke zemlje pridružile su se sankcijama protiv Rusije. Kanada je uvela sankcije Rusiji 17. marta 2014, nakon što je na referendumu za pripajanje Krima Rusiji 99% stanovnika tog poluostrva glasalo potvrdno. Kanađani su, uz SAD i EU, proglasili taj referendum nezakonitim. Nakon Kanade, sankcijama su se pridružili Japan, Australija, Norveška, Švajcarska, Albanija, Island...

Kakve su posledice?

Merenje posledica zapadnih sankcija po rusku ekonomiju nije egzaktna nauka, pa tako postoji nekoliko eksperata koji imaju potpuno suprotstavljena mišljenja, piše "CNN". Ono oko čega se svi slažu je da na rusku ekonomiju daleko veći uticaj ima pad cene nafte, mnogo više od bilo kakvih sankcija.

MMF je u svom majskom izveštaju ukazao da se ruska ekonomija oporavlja i raste, prvi put posle dve godine, te da se očekuje da do kraja 2017. skok bude 1,4 posto.

Ipak, u izveštaju se ističe da će to otprilike biti i maksimalni rast u narednom periodu, te da dodatno jačanje ekonomije sprečavaju upravo sankcije. Podsetimo, 2015. godine, u jeku ukrajinske krize, MMF je izvestio da će sankcije oslabiti rusku ekonomiju za 9 posto.

Rusija nije sedela skrštenih ruku, već je uzvratila udarac i uvela kontrasankcije zemljama EU, naročito na uvoz hrane, što je poprilično naškodilo pojedinim članicama Unije.

Šta Rusi žele?

Ruski predsednik Vladimir Putin je u nekoiko navrata ismejao sankcije i pozvao države, naročito SAD, da odustanu od te "besmislene mere". S obzirom da ekonomija u Rusiji jača, mnogi su ovu Putinovu izjavu protumačili kao pokušaj da olakša situaciju određenim pojedincima, kompanijama ili industrijskim sektorima koji su pod sankcijama.

"CNN" smatra da Rusija lobira da se ukinu sankcije iz 2012. godine, donete pod takozvanim Magnicki aktom, koje pogađaju ruske državljane zbog navodnog kršenja ljudksih prava. Uporište za ovu tvrdnju nalazi u činjenici da su Tramp i Putin na nedavnom sastanku u Hamburgu razgovarali i o usvajanju dece, segmentu koji je tesno povezan sa pomenutim aktom.

Naime, Rusija je kao odgovor na sankcije pod aktom Magnicki zabranila Amerikancima da usvajaju rusku decu. Amerikanci su akt Magnicki doneli nakon što je ruski advokat Sergej Magnicki prebijen nasmrt u zatvoru 2009. godine. Rusi tvrde da nikakvog nasilja nije bilo, već da je advokat preminuo od posledica srčanog napada.

Bil Brauder, glavni zagovornik pomenutog akta, ističe da "Putin očajnički želi da se te sankcije iz 2012. ukinu".

- Za Putina je ovo najvažniji politički prioritet u spoljnoj politici, da se otarasi sankcija koje se odnose na njega i njegov najuži krug saradnika - rekao je Brauder u nedavnom intervjuu za "CNN".

Koji je stav EU?

Evropska unija je bila verni sledbenik Amerike u sankcijama Rusiji, ali to ne znači da u EU ne vlada nervoza. Glavni razlog je taj što Brisel strahuje da bi novi paket sankcija mogao da ugrozi neke od ključnih energetskih projekata u Evropi i dodatno rasplamsa sukobe unutar same Unije, smatra "CNN Money".

Jedan projekat je posebno dragocen: reč e o "Severnom toku 2", gasovodu koji bi trebalo da se proteže od Rusije preko Baltika do Nemačke.

Uprkos želji da smanje energetsku zavisnost od Rusije, trećina EU i dalje koristi gas koji stiže baš iz te zemlje. Upravo zbog toga, EU je osudila nove sankcije SAD, istakavši da ugrožavaju osam važnih projekata.

Junker sazvao hitan sastanak

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker saopštio je da će "EU na hitnoj sednici razmotriti moguće odgovore i stav po pitanju novih američkih sankcija Rusiji".

Prema novom nacrtu, američke vlasti spremne su da kazne sve kompanije koje podrže ili učestvuju u izradi bilo kog projekta koji ima veze sa Rusijom.

Dokument koji je pripremljen za sastanak Evropske komisije u sredu, u koji je "Fajnenšel tajms“ imao uvid, predstavlja nekoliko odgovora, preneo je Sputnjik. Između ostalog, navodi se potreba da se od predsednika SAD Donalda Trampa dobije uverenje da sankcije neće uticati na interese EU, a ukazuje se i na mogućnost da se američke sankcije koje štete evropskim interesima ponište u Evropskoj uniji.

U dokumentu se navodi da "glavna pažnja“ Brisela treba da bude usmerena na traženje od američke administracije "javne ili pismene izjave“ da se nove sankcije neće primenjivati tako da utiču na interese Evropske unije.

Druga opcija koja se pominje u dokumentu Evropske komisije predviđa mogućnost proglašavanja sakcija Vašingtona nevažećim na teritoriji EU, piše list. Takođe se razmatra mogućnost preduzimanja odgovarajućih kontramera koje odgovaraju standardima STO.

Nemci razočarani: Ovo je samo oruđe američkih komercijalnih interesa

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova danas je osudilo predlog uvođenja novih sankcija Rusiji.

- Ovo je jako zabrinjavajuće, ne samo za nemačku industriju, već za celu Evropu... Sankcije protiv Rusije ne bi trebalo da budu oruđe američkih komercijalnih interesa - izjavio je portparol Ministarstva Martin Šafer.

Izvor: blic.rs

Pročitano 848 puta

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prijavite se na nasu mailing listu.

Pratite nas na facebook-u

Our website is protected by DMC Firewall!