DATUM:  13.12.2019

  • Prokuplje iz dana u dan
Objavljeno u Dom kulture Napisao Septembar 11 2018 0

Prokupački Dom kulture „Radivoj Uvalić Bata“ povodom obeležavanja stogodišnjice oslobođenja Prokuplja u Prvom svetskom ratu, raspisuje literarni konkurs. Teme na koje zainteresovani učenici osnovnih i srednjih škola mogu pisati su „Narod hoće, a istina smije dušmanina na nos da pobije“, „Padali smo bučno, ustajali još bučnije“, „Mukotrpnost i istrajnost čoveka u oslobođenju Prokuplja tokom Prvog svetskog rata“, „Od pradede živi reč kako Srbin pobeđuje“, „Ulica Generala Tranijea, gde stanuje sećanje na borbena srca“.

Da bi đaci učestvovali na ovom konkursu potrebno je da napišu pesmu ili priču. Radove treba poslati do 1. oktobra 2018. godine na adresu Doma kulture- Dom kulture „Radivoj Uvalić Bata“, Koste Vojinovića 1. 18400 Prokuplje ili na mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sa naznakom – Za književni konkurs.

U Domu kulture ističu da je pored svega pomenutog, obavezno potrebno napisati i ime, prezime, kontakt telefon, godine, razred i naziv škole koju učenik pohađa.  

Objavljeno u Muzej Napisao Avgust 30 2018 0

Narodni muzej Toplice danas je okupio veliki broj arheologa iz Niša, Beograda i Skoplja, koji se bave neolitom. Oni su na okruglom stolu, koji je organizovao prokupački Muzej, razgovarali o tome kako da spoje sva neolitska naselja u jedan zajednički projekat koji će prezentovati, najpre u svojim zemljama, a onda i u svetu. Drugi deo okruglog stola sadržao je prezentaciju neolitskog naselja „Tumba Madžari“ u neolitskom nalazištu „Pločnik“. 

-Počinjući rekonstrukciju neolitskog naselja u Pločniku, najpre smo otišli u Skoplje da bismo videli kako su to uradile naše kolege, koje su već rekonstruisale i napravile naselje“ Tumba Madžari“, rekla je na okruglom stolu u Narodnom muzeju Toplice, koji je održan u cilju promovisanja neolita, arheolog i muzejski savetnik Julka Kuzmanović Cvetković.

Ona je istakla da je saradnja sa kolegama iz Makedonije započela pre desetak godina, ali da je sada pravi momenat da se razgovara šta dalje, jer su i jedni i drugi dostigli jedan vrlo važan stepen u celoj priči, a to je prezentacija.

-Ono što bi već sada trebalo da uradimo jeste da se nekako povežemo. Trebalo bi napraviti neku rutu balkanskog neolita,  kulturnu turu, putanju, koja bi obuhvatila Vinču na severu, Vinču kod Beograda, Pločnik kod nas i Makedoniju. Trudićemo se da vidimo kome bi to trebalo da kažemo šta  bismo da radimo i odakle da počnemo, jer ništa od toga što radimo nema uhodani recept. Moramo da nađemo način kako da to usmerimo u regularne tokove i pokrenemo međudržavnu saradnju. Nadam se da ćemo doći do rešenja kako da napravimo veći projekat za svet, koji može da nam da određena finansijska sredstva. To može da uspe, jer se ljudima to dopada. Takva  iskustva  imamo prilikom poseta mnogih stranaca u Pločniku. Ljude više zanimaju muzeji na otvorenom, nego u zatvorenom, a na nama je da nađemo način kako da svet dovedemo u naša neolitska naselja, istakla je Cvetković.

Arheolog iz Skoplja Elena Stojanova Ganzurova je naglasila da neolitsko naselje „Tumba Madžari“ i Pločnik imaju veoma mnogo sličnosti.

-Naše neolitsko naselje je udaljeno sedam kilometra od Skoplja. Infrastruktura do njega je uređena. Ono datira iz polovine šestog milenijuma pre naše ere i najistraživanije je u Makedoniji. Za njega se zna u mnogim naučnim krugovima. Na njemu održavamo različite edukativne učionice i radionice, ali kako kulturni turizam nije na visokom nivou, potrebno je da u celu priču uključimo i međunarodne fondove i eksperte koji će pomoći, dodala je Ganzurova.

Okruglom stolu u prokupačkom muzeju prisustvovao je i arheolog iz Strumice Zoran Rujak, koji je ovom prilikom podvukao da radi na tome da jednim projektom obuhvati sve muzeje na Balkanu koji se bave neolitom.

Direktor Narodnog muzeja Toplice Darko Žarić ovom prilikom je naglasio da će i ubuduće prokupački muzej negovati dobru saradnju sa svim muzejima u Srbiji, ali i van nje.

Objavljeno u Galerija Napisao Avgust 29 2018 0

U okviru ovogodišnje 49. književne manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“, u Galeriji „Boža Ilić“, održano je pesničko veče. Na veliko zadovoljstvo Prokupčana, Drainčeve stihove je govorio dramski umetnik iz Beograda Vico Dardić.

U programu su učestvovali i članovi grupe Književna boemija iz Niša. Baš kao i na ranijim nastupima i ovo prokupačko veče posvećeno Draincu, odisalo je svojevrsnim pečatom ovih mladih izvođača.

Njima su se pridružili i pesnici učesnici ovogodišnjih „Drainčevih susreta“, laureat Vlasta Mladenović, Biljana Dojčinović, Mirjana Kovačević, Miroslav Maksimović, Bratislav Milanović, Miljurko Vukadinović, Slobodan Zubanović, Miroslav Aleksić, Dane Stojiljković, Milivoje Krstić, Ljubiša Krasić i Daniel Jovanović.

Pesnički karavan ovogodišnje manifestacije, koja sledeće godine slavi pola veka trajanja, danas obilazi Đavolju varoš, Kuršumliju, Blace i Trbunje, gde će se pred kućom Rada Drainca osvrnuti na njegov život i stvaralaštvo, ali i njemu u čast govoriti stihove.

Program „Drainčevih susreta“ završiće se u petak 31. avgusta. Tog dana u Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“ u 18 časova biće održano književno veče pod nazivom „Književnost gradova“, kada će prokupački stvaraoci ugostiti pesnike iz Čačka.  U 19 časova i 30 minuta biće održan muzičko scenski prikaz Poetskog teatra biblioteke, a onda i dodela nagrada za najbolju knjigu topličkog pisca u 2017. godini. 

Objavljeno u Kultura Napisao Avgust 28 2018 0

Poštovaoci Drainčevog lika i dela i brojni ljubitelji njegove poezije i ove godine su se tradicionalno, najpre, okupili na Platou umetnosti u podnožju Hisara, pred njegovom bistom, kako bi mu odali počast i ukazali poštovanje. Na spomen bistu Rada Drainca ove godine vence pijeteta su položili ovogodišnji laureat pesničke nagrade „Drainac“ Vlasta Mladenović iz Negotina i predsednik Opštine Prokuplje Aleksandar Simonović.

Stihove u čast ovog velikog pesnika iz Toplice tom prilikom  govorili su dramski umetnik iz Beograda Vico Dardić i dobitnik nagrade pesnik Vlasta Mladenović.

Ovogodišnja 49. po redu književna manifestacija  „Drainčevi susreti pesnika“, posle toga je nastavljena uručenjem  nagrade u Opštini Prokuplje. Laureatu pesničke nagrade „Drainac“ Vlasti Mladenoviću istu je uručio predsednik Opštine Prokuplje Aleksandar Simonović. On je istakao važnost održavanja ove manifestacije u Toplici sa tradicijom dugom skoro pola veka i zahvalio se ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću, na tome što resorno ministarstvo u poslednje dve godine, finansijskim podrškama, daje na značaju i važnosti ustanovama kulturu u Prokuplju.

Ispred Ministarstva kulture Vlade Republike Srbije, rukovodstvo Opštine Prokuplje, predsednika Aleksandra Simonovića, većnicu za kulturu Milicu Erić, kao i učesnike ove pesničke manifestacije i predstavnike javnog i kulturnog života Prokuplja, pozdravio je viši savetnik za međunarodnu saradnju u oblasti kulture i književnog stvaralaštva i savremeno stvaralaštvo Srba u inostranstvu Mladen Vesković.

-U našoj zemlji postoji veliki broj manifestacija, ne samo književnih nego i nekih drugih iz oblasti kulture. Kada govorimo o književnosti možemo da nabrojimo blizu sto nagrada i manifestacija koje se održavaju u Srbiji. Međutim, mnoge od njih su kratkoga veka, ali književna manifestacija „Drainčevi susreti pesnika“ koja sledeće godine obeležava pola veka postojanja spada u najdugovečnije književne manifestacije koje postoje u Srbiji. Najstarija manifestacija koja se održava u našoj zemlji jeste Vukov sabor, koji traje 80 godina, odmah potom su one koje traju pola veka, a tu su i „Drainčevi susreti“, te iz tog razloga organizatoru ovih susreta i lokalnoj samoupravi ukazujem poštovanje i prenosim sve čestitke i pohvale. Skoro pola veka se neguje sećanje na jednog od najznačajnijih topličkih stvaralaca, ali i pesnika koji je veoma značajan za celokupnu modernistčku srpsku poeziju.  Dakle, nije reč o lokalnom fenomenu, već je reč o autoru koji iz decenije u deceniju pokazuje svoju vrednost, istakao je Vesković, govoreći o važnosti trajanja kulturnih manifestacija u našoj zemlji, kao dokazu da naš narod na taj način pokazuje moć, kojom želi da očuva tradiciju.

 

Ispovest pobunjenog pesnika kroz stihove

 

Žiri za dodelu pesničke nagrade „Drainac“ ove godine je od 50 knjiga poezije objavljenih u 2017. godini na srpskom govornom području, odlučio da ona pripadne pesniku iz Negotina Vlasti Mladenoviću, za knjigu poezije „Lokalitet i svet šarkamenskih rima“. U obrazloženju između ostalog stoji, da Mladenović predstavlja ispovest pobunjenog pesnika, koji sažima iskustva prošlosti i sadašnjosti, poezije i istorije i izvodi zaključke o smislu savremenog pevanja i postojanja.

-Prožeta izrazitom pobunom, ironijom i samoironijom, a iskazana originalnim pesničkim jezikom, lirika Vlaste Mladenovića, potvrđuje da je pevanje najpouzdaniji put da spoznamo prošlost i sadašnjost, zavičaj i udaljeni svet i da na osnovu toga spoznamo pravo mesto, koje će pripadati čoveku u budućnosti, rekao je o poeziji ovogodišnjeg laureata Drainčeve nagrade, predsednik žirija Goran Maksimović.

Dobitnik nagrade „Drainac“ pesnik iz Negotina Vlasta Mladenović je zahvaljujući na istoj, rekao da je vest o tome za njega bila pravo iznenađenje, kao svetlost i kao grom iz vedrog neba, zato što nikoga kako kaže, nije zadužio, kao i to da je poezija sve što ima i sve što može da pruži.

-Ova nagrada je ujedno i nada za sve usamljene pesnike, samosvojne, ali i istinoljubive i čovekoljubive, kao što je i sam Drainac bio. On je pesnik sa loše adrese, kako je Crnjanski aludirao na sve pisce koji žive u nekakvim malim mestima, provincijama ili iz nje dolaze. Za Drainca me pesnička sudbina veže mnogo više nego što sam svestan, a sa čijom poezijom korespondiram više decenija, ispisujući svojevrsni monolog sa njim. Jedno ipak znam, ja sam pesnik jugoistočne Srbije. To je ona lirska linija, koja se proteže iskonski od Kosova do Negotina. Mada su ovo predeli koji su dali najveće junake, epske dimenzije i tragedije, ovde su se ispevale najlepše narodne lirske pesme na Balkanu, tužne, a svetle, kako ih je najbolje definisao Vladan Nedić. Na tom duhovnom nasleđu iznedrio se veliki Drainac i njegova lirika, rekao je dobitnik nagrade Mladenović besedeći o Draincu.

Prema njegovom mišljenju Drainac je pesnički junak, koji se sam borio protiv svih svojih savremenika koji su ga ignorisali, zato i jeste čovek veći od svih njih.

-Ono što je Sima Milutinović Sarajlija rekao za Hajduk Veljka, to se može reći i za Drainca kroz stihove „Sam je Rade jedna vojska bio“. I vodio je on veliku borbu, neravnopravnu, branivši svoje dostojanstvo, svoju poziciju „loše adrese“ juga. Borio se za istinu, bio je veliki rodoljub i kosmopolita u isto vreme. Samo takav spoj i splet ratnih okolnosti i građanskog rata, kada mu je život zbog svake reči bio ugrožen svakog momenta, a koji  se uzdizao iznad svakog zla, mogao je da da velikog Čoveka. I nije tačno, kako su njegovi savremeni zlobnici hteli da prikažu, da je on po prirodi svojoj, po svom karakteru, kavgadžija, bundžija, buntovnik bez razloga, nego je morao da se junački bori za svoju poeziju i pravdu. Nije bio ni pijanac, kafanski skandal majstor, već je boemija bila njegova odbrana, a piće samo uteha. I izborio se za svoje mesto i za vanserijsku liriku velikim talentom i nadčovečanskom bitkom, a najposle i žrtvom, kako to obično biva sa istinskim junacima, podvukao je ovogodišnji laureat Drainčeve nagrade pesnik iz Negotina Vlasta Mladenović.

Objavljeno u Kultura Napisao Avgust 27 2018 0

Na dan rođenja pesnika iz Trbunja Radojka Jovanovića 26. avgusta, (čije umetničko ime je Rade Drainac), a tri godine uoči stogodišnjice od objavljivanja knjige pesama „Afroditin vrt“, prokupačko Književno društvo „Rade Drainac“, krenulo je u pohod do rodne kuće ovog velikog pesnika. Ovaj nesvakidašnji događaj organizovan je pod motom „Od Doma kulture do Drainčeve rodne kuće“.

Trojica biciklista i nekoliko pesnika, na dan rođenja velikog  Drainca, posetilo  je  njegovu rodnu kuću u Trbunju, tamo gde je, sasvim slobodno možemo reći, počela  toplička književnost.

Svoju prvu knjigu pesama „Afroditin vrt“ ovaj nadaleko čuveni, ali i osporavan pesnik, štampao je u Prokuplju samo u tri primerka davne 1921. godine. Tako su simbolično u ovaj pohod krenula trojica biciklista do Trbunja i nazad. Na 26. avgust 1899. godine, dan kada je rođen najveći toplički i jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, podsetili su na ovaj način Nebojša Savić, Jovan Stamenković i Saša Milovanović.

U Drainčevoj rodnoj kući svoje i stihove ovog velikog topličkog pesnika i boema  kazivali  su Zorica Prentić, Tijana Petrović, Ivana Đurković, Milivoje Krstić, Dragan Ognjanović i Milutin Milošević.

Obeležavanje nove stranice topličke kulturne istorije na ovaj način, izmamilo je nadu i obećanja  Doma kulture kao organizatora, ali i svih učesnika, da će u narednim godinama, svakog 26. avgusta, na godišnjicu rođenja velikog Rake Drainca, na put do njegove rodne kuće u Trbunju, krenuti više poštovalaca njegovog lika i dela.

Strana 1 od 8

Prijavite se na nasu mailing listu.

Pratite nas na facebook-u

Our website is protected by DMC Firewall!